Уљни{0}}папир за упијање је танак лист или марамица дизајнирана да апсорбује вишак уља на лицу; пореклом из Јапана, посебно је популаран у целом азијском региону. Његов механизам деловања се ослања на молекуларну структуру његовог материјала, који се лако везује за молекуле уља. Коришћењем липофилних (привлаче-уље) материјала, капацитет папира да апсорбује уље је знатно већи од његовог капацитета да апсорбује воду, чиме се елиминише сјај лица кроз физичку адсорпцију.
Проналазак уља{0}}папира за упијање био је резултат случајног открића Јапанаца. У почетку је служио као специјализовани папир који се користио за пресовање златних листића током његове производње, када су произвођачи неочекивано схватили његову способност да апсорбује уље. Касније су га усвојиле гејше из Кјота-познате по свом порцеланском-белом тену- како би им помогле да одрже шминку. Убрзо је постао локални специјалитет Кјота и, путем-од-усмених предавача међу туристима, еволуирао је у препознатљив главни производ индустрије лепоте широм Азије.
Да би се задовољиле различите потребе различитих типова коже, материјали и функције уљних-папира за упијање постепено су се мењали, што је довело до развоја различитих облика као што су плави филм, пиринчани папир, златни листићи и листови-натопљени прахом. Њихова примарна функција је да апсорбују вишак уља са површине коже без утицаја на ниво активности самих лојних жлезда.
